Sa dvanaest godina sam ceo život spakovala u jednu torbu.

Završila sam Fakultet političkih nauka i htela da budem novinarka. Kad je RTS raspisao konkurs, nisu me primili. Napisala sam pismo direktno direktoru i odgovor je bio kratak: volim borce, idi u Beogradsku hroniku. Tako je počelo.

Danas vodim Slagalicu i Jedan dobar dan. Moj posao je da postavljam pitanja pred publikom koja nas često gleda porodično, uz večeru. Taj posao volim i naučio me je jednoj stvari: najbolje odgovore dobiješ kada pitaš iskreno, a ne kada se praviš da već znaš.

Zašto ovaj blog

Pokrenula sam ga kada sam shvatila da o hrani znam mnogo, a da to znanje ne uspevam da primenim. Svakog dana spremam obroke za dvoje dece, a svoj često pojedem stojeći, iz šerpe, od onoga što ostane. Oko četiri popodne redovno ostanem bez energije. A „od ponedeljka” sam počinjala toliko puta da više nisam mogla da se pretvaram da taj plan radi.

Nisam nutricionista. Nemam diplomu iz ishrane i neću se praviti da je imam. Ali znam kako da postavim pitanje i kako da pronađem ljude koji imaju stručan odgovor. Zato pitam stručnjake, isprobam ono što ima smisla i pošteno vam javim šta mi je pomoglo, a šta nije.

Šta ovde nećete naći

Neću vam pokazati fotografije „pre i posle”. Neću vam prodati dijetu od sedam dana. Neću napisati da je nešto greh. Neću vam ponuditi čaj koji obećava čuda, prašak za detoks ni plan koji menja život do subote.

Ne zato što sam bolja od bilo koga, nego zato što sam sve to probala i znam kako se završi. Završi se tako što se osećate gore nego kad ste počeli, i što sledeći put krenete sa još manje snage.

Ovde nema brzih rešenja. Ima jedan tekst nedeljno: o hrani koju stvarno kuvamo, o telu koje se posle četrdesete menja, o navikama i odnosu prema sebi, kao i o onome što se ne vidi iza kamere.

Za koga pišem

Pišem za ženu koja uvek žuri, a ipak sve stigne. Za onu koja zna šta svako u kući neće da jede, ali mora da razmisli kada je neko pita šta ona voli. Za ženu koja je umorna i kojoj retko ko kaže da ne mora sve sama.

Ako ste to vi, dobrodošli. Ovde se ne žuri.